tebi...

kako da stojim pored tebe
pravim se da mi nije ništa
a kroz glavu da mi prolaze slike
tvojih usana po meni
tvojih očiju sa iskrama dubokim
kao zvezdano more
i plavim kao beskraj u koji
sam tako potpuno utonula onda,
jednom..

kako da zaustavim ovaj talas radosti
u kojem mi se ozari lice
u kojem mi se osmeh razvuče
odavde do beskonačnosti
kada ti čujem glas sa druge strane žice
kada me zoveš da se vidimo sretnemo
ponovo tamo
na našem mestu
gde smo se sretali toliko puta do sad
ali kada je budućnost nosila sobom
naše zbližavanje
a sada
bliskost, da
ali sa nevidljivim energetskim papirom
između nas
jer te više nikada dodirnuti
neću moći

sigurno je ovako bolje
za mene
za tebe
bolje je sada, ljubavi
da nestanemo u maglama nedodirljivosti
nego onda
kada nam se vene isprepliću još više
da se više ne bi znalo koje je
čije srce
koja je čija ruka
koji je čiji uzdah
osmeh
reč
zvono
poljubac
zagrljaj u kojem smo se topili
i u kojem su se
topile granice
nestajala ova stvarnost
poput balona od sapunice
a ostajalo samo more ljubavi
samo okean ljubavi
samo beskraj ljubavi
u kojem više nije
ni bilo bitno
ništa
ni reč
ni pokret
ni udah ni izdah
sklopljenih očiju
sve je bilo tu
u tom trenu
koji neću zaboraviti

nikada..