Slika

razbijeno staklo
ogledala parčići na podu
cakle se
zarivaju se u kožu
crvene kapi kaplju na tepih
meko
bešumno

paperje krila
rasulo se
kao neki
praznik
njihova igra
kroz vazduh
samo tišina je
nikog da se
osmehne
da udahne miris
radosti

misliti
izlišno je
žmureti
žmureti
i nikad
ne otvoriti
oči

O. 04

mir ispunjava moje ruke
svaku ćeliju mog
beztežinskog tela
beskrajna predvorja mojih
nevidljivih prostiranja
usne
mekane usled
dodira tvojih
eteričnih poljubaca
darova koje mi šaljes
u svojim mislima
u svojim snovima
u svojim
ustalasanim pokušajima
obuhvatanja
ovih krila što me nose
kroz tamno plave zvezdane oluje
želim ti
i želim te
izgovoreno bez glasa
iskrajanje modela po kom bi
me našao kada me nema
ljubav modra i crvena
što teče niz aorte sa
svakim otkucajem
srca
tvoji uzdasi koji odzvanjaju
kroz ovo nebo
dozivajući me
čujem te.
i dišem mirno, sasvim mirno
primam te kao što okean prima
reku sa svim njenim sećanjima
razgradiću te tek da bih
te ponovo sklopila
u onome za čim čezneš
i taj trenuak nije dalek
iako mogu proći eoni, no
ko još mari za vreme
u ovom trenu što nas tako nežno okiva
u beskraj…

O. 03

Ljubim te.
nevidljjivim usnama omotanim oko tvojih snova
tvojih drhtaja u zoru
koje samo ja osetim
milujem tvoje kapke poljupcima sitnim i nestvarnim poput
pahulje na dlanu
upijam miris tvoje kože
dečije nežne
negovane
muške

Otvaram dušu
otvaram kutiju zaboravljenih nadanja
prosutim na tepih po kom
dolaziš

osećam te kako kliziš
u moje telo
kako me tvoja energija
ispunjava celu
bez otpora
sila privlačenja
jos jednom je odigrala
svoju ulogu oseke i plime
nema tu spasa
to je jednostavno,
tako

otvaram dlanove
i iz njih izleću sva ova
znamenja
što usudio si se da
poželis da načiniš
svojim
opasne igre
volimo oboje
ćutim
samo ćutim
evo ovde
pored tebe
i tvojeg odraza u
meni.........

O. 02

Još uvek osećam
kako se moja koža
razliva pod tvojim prstima
dajući ti se
žedna kiše koja natapa
ravnicu ispucalu pod
visokim letnjim suncem

Još uvek čujem
slatkoću tvojih reči
kojim me miluješ
u rano jutro dodirujući
moje snene ruke
tražeći u njima svoj nektar

Još uvek zadrhtim
negde u nutrini
iščekujući tvoj dolazak
i ono mirno stapanje s tobom
prepuno bure

O.

Ljubi me.
Utisni svoje usne u moje
dugo
onako kako si me ljubio dok su
zvezde padale po nama
a more nam se razbijalo
o stopala

Stegni me.
Rukom prebačenom preko mog
struka
povuci me ka sebi i zauvek
utisni liniju mojeg tela
u tvoje isprekidano
disanje

Voli me.
Kao te noći u kojoj
suzama
nevoljno iskapalim na vreli
pločnik sudbine
zauvek upisao si svoje ime u moje
pretkomore

Razvod..

tekst iz nekih novina...

RAZVOD, A STA POSLE?

Koliko god da razvod predstavlja ruzan i bolan proces, morate znati da se ipak ne radi o smaku sveta. S vremenom, izdici cete se iznad boli i stvoriti nov zivot. Koliko ce vam trebati vremena da dodete do te tacke zavisi iskljucivo o vama

Tako tvrdi Bill Ferguson, poznati americki psiholog koji je napisao i knjigu "How To Divorce As Friends" u kojoj savetuje:

1. Stvorite nov zivot

2. Budite aktivni

3. Budite spremni osetiti bol

4. Ne "ulecite" u nove veze

5. Usredotocite se na nove prilike

Stvorite nov zivot

Ma sta da vam se dogodilo, vasa je buducnost uvek otvorena za sve mogucnosti. U ovom trenutku, vise nego ikad pre imate mogucnost stvoriti zivot kakav ste oduvek zeleli.

Prvi korak ukljucuje da shvatite sta doista zelite. Sta zelite postici? Sta zelite imati? Sta zelite raditi? Napravite listu vlastitih zelja i planova.

Zatim pocnite raditi na njihovom ostvarivanju.

Budite aktivni

Dok god plivate nalazite se iznad povrsine, no, ako prestanete pocneti cete tonuti. Isto je i sa zivotom. Dok god ste aktivni necete potonuti. Zato se nemojte povlaciti.

Sto se vise povlacite, to na vise podrucja zapinje. A sto je vise problema to se vi, opet jos vise povlacite. Tako stvarate krug koji vodi u depresiju i zivot pun bola. Zato - nemojte se povlaciti. Stvorite zivot pun radosti i zanimljivih dogadanja.

Budite spremni osetiti bol

Nakon rastave najverovatnije cete osetiti ogromnu bol. To nije losa vest, to je dobra vest. Istina, jer svaki bolni val mogucnost je za dublje ozdravljenje.

Kad god osjetite tugu, ona je ovde kako bi je ispustili iz sebe. Dopustite li da se pojavi, poput djeteta, bol ce doci i proci. Ali ako joj se odupirete, potiskujete je nazad u sebe.

Zato je dobro osetiti bol. Dode li, zgrabite je sto vise mozete, osetite sve njene aspekte, placite i ona ce kasnije nestati.

Ucinite li tako, necete samo zaleciti trenutnu nego i tugu koju nosite iz proslosti. Izmiriti cete se s nekim delom proslosti i zivot ce krenuti malo bolje.

Ne "ulecite" u nove veze

Kad jedna veza pukne, mnogi od nas upravo "uskacu" u prvu vezu koja naide. Ovo radimo da bismo izbegli suocavanje s boli.

Ako i donese kakvo trenutno olaksanje, izbegavanje, dugorocno gledano, donosi vise boli. Ovo je istinito iz nekoliko razloga.

Prvo, sto ste ocajniji u trazenju partnera, manje cete gledati je li to osoba za vas. Vrlo verovatno cete zavrsiti u vezi koja vam nikako ne odgovara.

Drugo, kada stupite u novu vezu, bol koju izbegavate potisnete duboko u sebe i proces iscjeljivanja stane.

Bol koju osjecate je zapravo stara bol koja je upravo reaktivirana. To je bol koja vas sabotira godinama i sad je gledate ravno u oci.

Radi se o vrlo neugodnom stanju, ipak ovo je najbolje vrijeme za veliko isceljivanje. Sada kada je isplivla na povrsinu najbolja je prilika da ozdravite.

Prepustite se boli i stvarajte nov zivot. Dok tako radite bol ce gubiti na snazi i nestati.

Dobiti cete mir i tako biti u daleko boljoj poziciji da pronadete partnera koji ce vam doista odgovarati.

Usredotocite se na nove prilike

Kada ste zapocinjali svoju vezu sigurno niste planirali da ce se ona ikada prekinuti, ali upravo se to dogodilo. Sada imate izbor, ili da na svoj polozaj gledate kao na priliku ili kao na nepriliku.

Sta god da izaberete, upravo cete to dobiti. Ako ste izabrali priliku dogodit ce se dobre stvari. Ako ste za nepriliku, dobit cete vise patnje.

Zato se usredotocite na nove prilike. Gledajte sta je moguce i poduzmite korake da se to i ostvari. Nista se vise ne moze uciniti za proslost, a toliko toga moze za buducnost.

Uvek i Samo Ti

Volim te.
Oduvek sam te volela.
I kad ti lice nisam znala
i kad ti ruke nisam dotakla
i kad me tvoj snažni stisak
nije presekao u struku
a nežni poljubac
zarobio moje usne zauvek

Volim te.
znam svaku tvoju misao
svaki treptaj
snatrenja i snove
znam tvoje staze
i ono što te njima vuče
znam te
bolje nego što ti
samog sebe znaš
možda

Volim te.
Sanjam trenutak u kojem
će se ukrstiti staze naše
nema nikakve sumnje
da ćemo zauvek ostati stranci
kada u svemiru vibriramo
istim frekfencijama
različitim atributima
fasetima kvaliteta
akordnim notama
iste melodije
naše
jedinstvene
neponovljive

Ako me čuješ
a znam da me čuješ
evo šapućem ti
najnežnije reči
najstrasnijim uzdasima orošavam ti čelo
grlim te rukama beskrajnim kao more
u mojim zenicama
tragovi tvojih ideja
pratim ih sve
sve do jedne, one najskrivenije
najslađe..

Volim te.
Eto, samo da znaš i to
ovako, zapisano
crno na belo...

Sada

protiče vreme..
sporo teku spori minuti
nošeni vetrom ponekad hladnim
ponekam milujućim
otiče zauvek prošlost strašna
nema je više
poput krljušti zmije koja
košuljicu presvlači
rađa se u nama
novo jutro

ostajem ovde
čekam
nadam se
volim
puštam da prođe
ne činim ništa
ni jedan pokret da ti kaže
promeni ovaj tok
ovaj pravac
ovaj ishod

ni slovo molitve
moje usne da pređe
muk
tišina
samoća....

posle tebe

eto
sad više ne možeš da me ostavljaš
da se raspadnem svaki put
kad odneseš sobom pola mog srca
pola mozga
jednu ruku
svaki put po malo više
svaki put po malo duže
svaki put po malo dublje
po malo bolnije
po malo otrovnije
eto
otišla sam ja
prva
zauvek
zatvorila vrata
ja
obogaljena za ceo život
bez onoga što sam tebi radosno dala
svih ovih godina u kojima sam te
volela a
više ni u to nisam
sigurna

izmešale su se stvarnosti
jedna je nepovratno otišla
sa tvojim bolom otekla
ka tamnom dnu zemljinom
kada bih mogla da vratim
sve bih uradila drugačije
kada bih znala ovo što sada znam
ali sada
sada je samo kasno
prekasno za sve

Susret

Noć mi sklopi oči
i popne mesec visoko
zamreška srebrno more
umiri te velike bele ptice
i onda
tamo na obronku snova
sretne me s tobom
zračećim blistavim nežnim
kakvog te se još samo sećam
pomiluje me tvojim glasom
zagrli me tvojim dlanom
poljubi tvojim smehom
razgrne dušu i uroni u mene
tvojim vasionskim dahom
zaplavi zorom pokošenu travu
spusti se na usnule jaganjce pokraj puta
rasprostre livade pod naše aure
valovite
zgužvane poput te postelje
pod našim vrelim
beztežinskim telima

Zaboravimo da je noć
Zaboravimo da je san
i samo ujutru,
dok sunce bezobrazno prolazi kroz spuštene roletne
a ja osetim tvoju senku kako
me ovlaš poljubi u obraz
i iskrada se ka horizontu
gde se zemlja od neba razdvaja
ostanem još malo samo žmureći
ostanem bez pokretna i upijam
kožom tvoje otiske po meni
mahnem ti u svojoj nutrini
pre nego što krenem dalje
da se susretnem sa
svakodnevicom
pomalo sivom,
nakon tebe