Zaljubljeno srce
kuca u ritmu
svemira...
U sećanju
osetim njegov miris ponekad. obavije se oko mene kao magla sećanje na njegovo prisustvo, na njegov blagi osmeh i ljubav što je zračila u pogledu dok me je gledao. neka nezaustavljiva magla, vrlo fina i prodiruća kao radijacija.. probije se kroz moju kožu, upije i u najmanju ćeliju srca, u kapi krvi koje kolaju mojim venama, preplavi misli blagom nijansom njegovog glasa, njegovog dodira..
…pitam se ponekad da li se to zaista zbilo.. možda je sve bio samo odjek zaboravljenog stiha nekog nepoznatog naroda sa severa… možda je sve bila samo poezija, preklopljena sa stvarnošću kao deo nekog drugog sveta, odškrinutog, na nedozvoljen način..
da li je to bitno?
da li je zaista bitno da li je igra bila fer ili ne po pravilima koje je odredio neko drugi osim nas, neko ko nas nije pitao za saglasnost..
da li bih sve ponovila, ili bih pobegla čvrsto braneći zidine ove kamene kule u čije odaje niko nije imao pristupa .. niko.. do njega.. tada…
nisam imala šanse.. zašto se nasmešim kada pomislim to..
bilo je previše lepo..
previše stvarno, stvarnije od života, čini se. ta lepota nije tražila dopuštenje, nije trebala opravdanje, nije uslovljavala ništa, samo je BILA, zračila, poput sunca.. ko bi mogao da joj odoli..
a čak i da je bio san, možda je to bio moj san, i ja sam ga odsanjala do kraja.. htela sam to, izabrala sam da hoću, zato mi je srce sada mirno, i u njemu nema kajanja, ni optužbe za bilo šta.. možda samo zahvalnosti.. iako je sada teško.. čak i ne više toliko..
*
♥♥ Samo još jedna Priča... ♥♥
on je jako mlad. deset godina razlike između muškarca i žene je mnogo. možda ne sad, ali.
zašto mi radi to? sve te poruke, škakljivi pogledi, neprimetni drhtaji u glasu…
zašto se moje disanje ubrzava kada ga čujem? zašto odjednom osećam da celo moje telo vibrira od prstiju do temena.
poznaje me. dovoljno da znam da zna. i znam da zna da ja znam. pa radili smo zajedno skoro godinu dana.
jako nežna duša. specijalna vrsta, kombinovana od osetljivosti i snage. dečački čista, iskrena i bezobrazna. ne želim da je izgubim, da je povredim. zato ne smem otići dalje. zato se uvek samo nasmešim kada je sve potpuno jasno.
onda se izvinjava, što je bio loš. jer me je poželeo. ti nikada nisi bio loš, kažem mu. bar ne prema meni.., da li je ovo ljubav, ili samo požuda, kako da kažem svom dečku da hormoni drugog muškarca teku kroz moje telo. takve se stvari ne govore. nikom? možda nikom.
a u mislima smo uradili to već ko zna koliko puta. da li je to greh? te slike, da moje usne dodiruju njegove usne, mekane i nežne, da njegove ruke miluju moje telo, da se njegovi kukovi pokreću blago i snažno među mojim nogama, da grebem noktima njegova leđa i mišice, da smo jedno. za taj trenutak, odvojen od stvarnosti, upisan u večnosti.
nije li već upisano u večnosti to što se neće dogoditi nikada.
poljubac nije greh, ni vođenje ljubavi nije greh, ništa što je ljubav ne može biti greh, ali tajna jeste. znam to i zato kuliram.
a ne znam dokle cu moći…
Plutanje
U sećanju II
šapućem ponekad tvoje ime.. kad niko ne čuje, kada sam skrivena u svojim odajama, u hladnim zidinama oko kojih miljama nema nikoga..
nije da mi nedostaje.. pobegnem od trenutaka u kojima te nema, zagrlivši te kao nekad.. onda dozvolim sebi da samo dišem pored tebe bez reči, i moje se telo isceljuje od tuđih dodira, poljubaca stranaca u kojima te predano tražim.. mada sam unapred znala – ni u jednom te nije bilo..
poželim tad da se raspadnem, da se moj prah razlije do neprepoznavanja, da ostanem u tom disanju zauvek.. pored tebe.. pitam se zašto sam morala da te sretnem.. zašto si morao da me ostaviš.. zašto vise ne umem da hodam sama.. moji se koraci sapliću, kolena su mi izgrebana od padanja i ponovnog ustajanja, od pokušaja ustajanja, uzaludnog.. nećeš mi pružiti ruku, nećeš me pitati kako sam, samo jedno oprosti i umirio si svoju savest? da li.. da li uopšte postoji pravda za one koji su išli pogrešnom stazom namerno, znajući šta čine.. gorak je ukus tvoje kože pod mojim prstima.. ne zameram ti ništa..
samo te hoću još, .. samo mi nije svanulo jutro od one noći u kojoj smo se rastali, a nisam ni slutila da je zauvek… koliko je meseci trebalo da to shvatim? možda još uvek nisam.. dušo.. ljubavi moja.. moja.. nisam ti to govorila na početku.. od kada jesam kao da sam nas proklela.. naravno da nisi moja, a ipak jesi.. moja ljubav.. da li će iko od nas troje, uspeti da bude ponovo srećan? ja, ne verujem…
Meditacija
Mir, Ljubav i svetlost svim bićima u svim svetovima.
Mir, Ljubav i svetlost svim seksualnim bićima, svim seksualnim željama i činima svih bića u svim svetovima,
i Svest svima o božanskoj podlozi svega toga u nama.
Moja je seksualnost božanska, i svačija seksualnost je božanska i od Boga data. To je Bog kroz sve nas.
I sve sto nas privlači jedne k drugima, sve to što nas mami na dodir, na poljubac, na osmeh, na vođenje ljubavi, na predaju, na uživanje, sve, sve je od Boga, i stoga dostojno poštovanja i dostojno je divljenja i ljubljenja... U meni, u drugome, u meni dragima, u trećima, u svima... To je deo naše božanske prirode, naše božanstvenosti, naše celovitosti, naše dovoljnosti, mir, ljubav i svetlost tome, Bože, rascijepi me kao voćku i kalemi me sobom i ljubavlju svojom bez granica, bez prepreka, bez ograničenja, bez uslova
Osamljenost
Ja sam sama
Sama sam i nemam nigde nikoga
u ovom stanu, gradu, celom
beskrajnom svemiru
Niko nije moj
i nemam nikoga
osim sebe
osim ove svoje duse
u ovom telu
jedino je to moje
jedino ona
I zato uzimam natrag svoju slobodu
kao sto je svima ostavljam
I opustam se, u miru, u spokoju,
u tisini svojih dana, u osamljenosti
Prihvatam sve
Uzimam sebi slobodu da budem svoja
i samo svoja - jer je to jedina istina
Slobodu da se brinem o sebi sama
da se ne nadmecem vise jer nemam zasta
nista necu osvojiti jer nista ne mogu osvojiti
osim
onoga sto je vec moje, uzimam natrag
slobodu
da sagledam sebe novim ocima
da postujem ovo telo
da ga slusam i osluskujem
da gledam ovaj svet koji mi je dat da ga
gledam i da uzivam njega gledajuci ga
Svi smo sami i svako je samo svoj
I samo nas nasa osamljnost povezuje
jedino u njoj smo svi povezani i jednaki
U meni negde duboko
U meni negde duboko
iza sveg tog bola i patnji
živi Bog
živi Božansko
nepatvoreno
čisto
čista radost
beskrajni osmeh
i Ljubav
U meni negde iza svih
velova
živi prosvetljeno
prostranstvo
Ono je jedini pravi izvor
svih mojih radosti
U meni negde sasvim duboko
Bog
i s vremena na vreme izroni
i zaseni svojom lepotom
sve drugo
za (te) trenutke za koje
vredi živeti
i to me menja
zasvira najnežniju muziku
na strunama moje duše
načini od mene pticu
i pesnikinju milja
izvan prostora
izvan vremena
On, Ljubljeni
U meni negde duboko
O meni
