on je jako mlad. deset godina razlike između muškarca i žene je mnogo. možda ne sad, ali.
zašto mi radi to? sve te poruke, škakljivi pogledi, neprimetni drhtaji u glasu…
zašto se moje disanje ubrzava kada ga čujem? zašto odjednom osećam da celo moje telo vibrira od prstiju do temena.
poznaje me. dovoljno da znam da zna. i znam da zna da ja znam. pa radili smo zajedno skoro godinu dana.
jako nežna duša. specijalna vrsta, kombinovana od osetljivosti i snage. dečački čista, iskrena i bezobrazna. ne želim da je izgubim, da je povredim. zato ne smem otići dalje. zato se uvek samo nasmešim kada je sve potpuno jasno.
onda se izvinjava, što je bio loš. jer me je poželeo. ti nikada nisi bio loš, kažem mu. bar ne prema meni.., da li je ovo ljubav, ili samo požuda, kako da kažem svom dečku da hormoni drugog muškarca teku kroz moje telo. takve se stvari ne govore. nikom? možda nikom.
a u mislima smo uradili to već ko zna koliko puta. da li je to greh? te slike, da moje usne dodiruju njegove usne, mekane i nežne, da njegove ruke miluju moje telo, da se njegovi kukovi pokreću blago i snažno među mojim nogama, da grebem noktima njegova leđa i mišice, da smo jedno. za taj trenutak, odvojen od stvarnosti, upisan u večnosti.
nije li već upisano u večnosti to što se neće dogoditi nikada.
poljubac nije greh, ni vođenje ljubavi nije greh, ništa što je ljubav ne može biti greh, ali tajna jeste. znam to i zato kuliram.
a ne znam dokle cu moći…
0 comments:
Post a Comment