Šućur

Na staroj polici šućur je žuti.
Prastari svedok prošlosti jedne.
Zeleno - sivim bojama gleda,
o sveloj mladosti žalosno ćuti.

Suv je iznutra. Davno ubijen
rukama nekog 'vrlog' čoveka.
Senkama svojim k'o da me pita:
"Zašto sam tako surovo svijen,

Zatvoren praznom ljuskom?" Vapije!
Da ga bar malo zavolim, moli.
"Hoću Slobodu, zatvor me boli!
Razbij to telo što tajnu krije!"

Stalno me zove. Čoveče mladi,
ti što unutra nemoćan čekaš,
ne zovi nemoć! snaga ti treba.
Kraj mora vode mre se od gladi!

Shvati me jednom, šućure žuti.
Pa mi smo isti, nemir i beda,
Oklop što koči ruke i pogled
O ćuti, molim te, zauvek ćuti...