Ali Prestala Sam Da Sanjam

Od noćas, ne tražim te više..
ni jednog tebe skrivenog u nekom njemu
ili u mnogima od njih
ne trebam da me grliš
da osećam tvoju želju zamnom
tvoje uzdahe da slušam
tvoje čežnje da ispunjavam

od noćas hodam sama
hodam uspravno kao kraljica
koja je svesna svoje moći
koja se divi lepoti svojeg kraljevstva
koja mu služi svim svojim silama
svom dušom iz raja izbeglom
i u raj vraćenom

od noćas
svet je svetlucava kap na dlanu
najdragocenija
moja

Nedostajanje

Ako se vratiš, ne budi me.
Dovoljno je jutara zaplavilo
u mojim maglujskim krošnjama
ispunjenim vetrovima
tvojih uzdaha.

Ako se vratiš, ne kucaj.
Vrata mog doma su dovoljno dugo
lelujala otvorena
lupajući o dovratak
zaključana su sad.

Ako se vratiš, ne ostavljaj pisma u sandučetu.
Odavno u njega niko ne pogledava više
radost iščekivanja u ravnodušnost se pretvorila
a ravnodušnost u kamen.

Ako se vratiš, ako se ikada vratiš
potraži me u sećanju
i nađi me onakvu
kakvu si me ostavio
sa svojim poljupcem na usnama.

Snovidjenja

Oslobađam noćas pticu
mojih htenja
Zarobljenu u grudima
Tvojim ćutanjem

Prizivam noć da me isceli
Od tvojih dodira
Kao toliko puta do sada

Ostaviću ti u amanet
Moje osmehe izazvane
tvojim pokretima
Onih noći u kojima smo se zar ne
voleli
A pripadali jedno drugom nismo

Zauvek ću ti uzeti samo odsjaj u očima
Onaj crni mrak što nas je obavijao
Tvoje prste na mojim usnama
Tvoje uzdahe što odzvanjaju
u ovom snovidjenju

Usamljeni Jahač

Sviđaš mi se
a tako si čudan
brišeš tragove za sobom
zatvaraš vrata
bacaš na svoje stope
u pesku
pregršt morskih trava
i iskradaš se
u noć

i tek onda
kad neko daleko svetlo
u tebi zatreperi
neki zvuk glasa
il ko zna šta probudi
kucanja nečijih žila
dođjes polako
neprimetno
i samo blagi dodir
prstiju tvojih
na ramenu
strese me
od vrha
do dna

čudan si
jako
i sviđaš mi se
mnogo

iako znam
da nikad
ali nikad
ti nećeš
biti
niti si
bio
moj

e možda mi se
to dopada
najviše
do svega

ko zna

ne čekam idući susret jer
možda se nikada desiti neće

a smešim se

Ti

pokloni mi svoje
najskrivenije
trenutke
čuvaću ih
pažljivo
i zauvek
isto kao ove
zelene tragove
tvojih
dodira na mojoj
koži

pokloni mi
svoje snove
dopusti
da ih odsanjam
tvojim
očima
neka niti
tvojih lutanja
useku se
i u moja
stopala

pokloni mi
tamu
tvojih
besanih noći
i svetlost najtajnijih
magičnih jutara
nek se zvezda
tvojih
uvida
razliva po meni
i u meni

i ostani pritom
svoj
sasvim svoj
kakav jesi
jer
drugačijeg
te i ne bih
mogla
voleti

***

zagrizla bih noćas
tvoje golo rame
zarila bih
mač nežnosti u
tkivo tvojih nadanja i
želja

pocepala bih
poljupcem
tvoja
lutanja
i
odvela te tamo
gde
ispunjeno je
sve

uhvatila bih noćas
u mrežu svojih
tragova
odraz tvojih očiju
u tami
i

onda
sasvim tiho
da ne primetiš u snu
izašla
u susret
sunčanom
vrelom
danu...

Da li

da li da ti napisem pesmu
dok mislim na tebe
dok se setas mojim osecajima
kao svojim stanom
u potkrovlju
sa pogledom na
svetla grada

da li da ti kazem
zelim te
a
zelim te
neke kratko trajuce slike
ispred ociju
ti
i
ja
na
podu dnevne sobe
na mojoj postelji
zagrljeni
sjedinjeni
nezasiti

da li da ti kazem
da me tvoje ruke
jos uvek dodiruju
poput vrele
lave sto se
izliva
iz usijanog
grotla
vulkanskog

vidim tvoje lice
tvoje oci
tvoje usne
cujem ti glas
koji govori
prelepa si
koji mi govori
stani
samo da bi se
zagledao u
moje oci

da li da ti kazem
dodji
da ti priznam da
sapucem
tu rec
kao
da je ti
mozes cuti

ili da otcutim
ovu zelju
sto si
probudio u
meni
nenadano
bez pitanja
silovito
i
istrgnuto
iz matriksa
prostora
i
vremena.........

Ti

želela bih
kada bi nebo moglo da bude plavlje
da odrazi lepotu tvojih očiju...

i kada bi sunce
rumenelo jače u sutone
možda bi odrazilo lepotu
tvojih usana...

***

Mir, Ljubav i Svetlost, svim bićima u svim svetovima.
Uistinu, mi ništa drugo ne možemo nego zračiti, blistati, nasamo, svojom snagom, Njegovom snagom, Njenom snagom, Života samoga, u nama.
To je alfa i omega, to je zakon i usud, to je jedina religija, jedino učenje.
Iznad toga nema. Sve ostalo su samo snovi, projekcije, igra, ništa stvarno, ništa opipljivo, poput pene na vrhu talasa... Svakodnevni život je talas, ponekad sa penom na vrhu, nekad bez nje.
Danas je tu, sutra ga više nema.
Okean je stvaran, njegova dubina poput neuznemirenog carstva caruje.
Budi takav. Budite takvi. Okean ne traži ništa, ne treba ništa. On jednostavno jeste.
I zato, mir ljubav i svetlost u svakom trenutku života, i smrti. Nema smrti.
Uistinu smrti nema.
Otvorite se toj sili koja je večna, koja protiče kroz vas. I dopustite joj da vas preoblikuje po svojoj volji. Ne opirite joj se. Nemojte se plašiti. Ona zna zašto.

Sve što se dogodilo trebalo je da se dogodi.
Pustite to, ne trošite više snagu na ono što je prošlo. Sada - ovoga trenutka - možete biti ono što jeste.
Sve je razrešeno, sve je oprošteno, gotovo je. Sada - ovoga trenutka - tvoja duša može postati veličanstvena, kakva jeste eonima pre tebe, i eonima nakon tebe. Skloni svoju malu ljušturu sa puta svojoj sreći, svojoj radosti, svojem slavlju koje ti je obećano, jednom zauvek. Slobodni poput ptice, od sebe, od drugih, od svoje potrebe za drugima. Otvori se toj sili, i ona će sve učiniti za tebe. Ne verujte - proverite. Punim srcem krenite u promenu i posmatrajte šta se događa. Ni kamen na kamenu neće ostati a svetlost će se roditi. Poput mnogih drugih svetlosti pre nje. Ovo je uistinu divan svet.

Ti i Ja

Otišao si
ali još uvek
si mi tako blizu

Primam tvoje poruke bez reči
ali ipak
znam da misliš na mene

Hodam
sa tvojim dodirima pod kožom
sa tvojim zatvorenim očima
ispred mojih

Vreme
će proći brzo
do mesta na kom će se naše staze
ponovo ukrstiti

Odbijam
da razmišljam da li ćemo tada odabrati
isti autoput
ili ćemo se ponovo
razdvojiti

Jer
verujem

kada se dve duše sretnu u toj svetoj tišini
ispunjenja
kao što su naše

one će zauvek ostati u istom svemiru
kao jedno