Usamljeni Jahač

Sviđaš mi se
a tako si čudan
brišeš tragove za sobom
zatvaraš vrata
bacaš na svoje stope
u pesku
pregršt morskih trava
i iskradaš se
u noć

i tek onda
kad neko daleko svetlo
u tebi zatreperi
neki zvuk glasa
il ko zna šta probudi
kucanja nečijih žila
dođjes polako
neprimetno
i samo blagi dodir
prstiju tvojih
na ramenu
strese me
od vrha
do dna

čudan si
jako
i sviđaš mi se
mnogo

iako znam
da nikad
ali nikad
ti nećeš
biti
niti si
bio
moj

e možda mi se
to dopada
najviše
do svega

ko zna

ne čekam idući susret jer
možda se nikada desiti neće

a smešim se