... Imala je dušu što je mirisala kao vetar
koji dodiruje vlati tek pokošene trave...
imala je snove u koje je utkala zvezde
i tihi noćni smiraj, i burnu vatru lave
Imala je oči u koje sunca bi stala
iz kojih izvori žive vode su tekli
imala je snagu divovsku - al' dečje nežnu
i nije marila za ono što drugi su za nju rekli
Ona je volela ludo, ljubav kao sam svemir
ljubila strasno i čedno, k'o da se predaje smrti
Da, mene je volela ona, a ja to nisam znao!
i glas njen u suton čujem, kao sada u svesti se vrti...
".. Ostani, Nemoj da bežiš. Budi slobodan samnom.
Ali bez ljubavi nikad nemoj me pogledati
jer svaka slutnja me boli, kao nož usijan muči
o molim te, bez ljubavi nikad, da bih ti mogla dati...
TEBI dati sve ono, o čemu slutio nisi
Pružiti beskrajna mora, talase svežine sjajne
otkrila vrhove krina, mirisnih livada, šuma
darovala ti sebe, i duše svoje tajne...
Zato, o molila je drhtavim, tihim glasom
ili mi predaj sve, život i dušu i telo,
ili... idi od mene, pusti me u slobodu
da ovo cveće od duha ne bi u meni svelo.
Jer tvoja ne-ljubav za me nekad, je gora od čemera smrtnog.
I ravnodušnost je ono što prostore vedrine skriva.
Ne, ne reci mi ništa, samo voli me, žarko,
voli me, ako želiš da budem još uvek živa..."
...Al ja je čuo nisam. Svoje sam puteve tkao...
U onim zidovima samo svoje disanje sluš'o.
A sada sam sam, sam!, i pust! i prazan!
Jer tebe nema više, jer ubio sam te, dušo...
O sad bih sve za tebe... ruke su tako hladne
i gde da skrijem se, stidan, u koju mišju rupu?
O srce, zar ti si ljubav što za nju osećah silnu
zadržalo za sebe, k'o glupak sebičan, tup...
... Sad zovem nebo i mora, i sunce žarkog jutra
da mi te vrate, draga, jer bez tebe ne mogu
Jer tek sad vidim, mila, šta trebao sam tada
a hrabrosti imao nisam, ni osećaja ni glasa...
28.1.1995, 00 29, Beograd
