ponekad, samo miris u vazduhu mi se učini poznatim,
seti me trenutaka u kojim sam disala tvoju prisutnost
ponekad, samo dodir usb kanapčića
kojeg si mi poklonio sa svim onim video zapisima na njemu
ponekad se pogledam i setim
ovaj crveni džemper si mi ti dao
da li sam ti ikad rekla koliko volim da ga nosim
na goloj koži
tako je dobar osećaj kada znam da je on nekad bio
u tvojim rukama..
ponekad samo primetim kako neke tvoje reči izrečene davno
jošs uvek
odzvanjaju u meni
ponekad, tvoj osmeh u mojim mislima
iskre tvojih očiju, tama
tvoje predivne duše
čujem,
otišao si..
imaš još jednog sina..
srećan si sa njom
ona je u dobrim odnosima
sa tvojom bivšom ženom
i vaše troje dece
to te čini zadovoljnim
da li je to istina?
stvarno ne znam zašto sumnjam..
želim da verujem da si napustio to prokleto mesto na kom
smo se voleli
jer sam potpuno svesna da je to prošlost
na koju je pet godina prašine napadalo
detaljno
ipak,
još uvek si u mom srcu..
i nekako, ponekad,
verujem da sam i ja u tvom....
Photo: Salvador Dali: Istrajnost Sećanja, 1931.
