Ti

Imala sam viziju
Ispunjenost svuda unaokolo

Ti

Mora biti da je to od ove prekrasne svetlosti sunca
Ili zbog ptica što lete visoko na nebu
Ili od dece koja se smeju u parku

Ove predivne zelene svetlosti
po lišću drveća

Nečega u vazduhu
mora biti

Ne može biti da se
da se zaljubljujem
u Tebe

Davno

Senke su igrale po zidovima
ispred i iza očnih kapaka

Noć ispunjena sećanjima

Pitanjem

je li to bio raj
ili pakao

Zvuči kao pakao
rekla mi je jedna prijateljica
ali

Da li te je ona poznavala
onako
kao što sam ja...

photo by lorretine

Duhovno

Postoje oni
koji su Zaljubljeni u
Slobodu

i oni koji samo pokušavaju
da pobegnu iz
svojih sopstvenih pećina

Cvet

Dok moja izgubljena duša krstari kroz noć
ti se rascvetavaš i blistaš
za sve ono što je vredno
Ponekad sam tako uplašen da
ne izgubim kontakt sa tim svetlom
rekao mi je
i ja sam mu verovala
shvatajući da u njegovom svetu
svetlost jeste Život

To je trenutak u kojem
su se senke istopile
poput pahulja na toplom dlanu...

photo by cilest

Ljubavnici Duša

Moja se duša topi, iako me ne dodiruješ
Srce mi zakuca jače čak i kada te ne vidim
Postajem ispunjena samo disanjem tvoje blistave svetlosti
Kako to može biti, ljubavniče moje duše?

Usklađivanje sa Tvojom Mudrošću

Okrenuo si svoj pogled
u moje prostranstvo...
Osetih se providnom,
i nezaštićenom

Posegnuo si zamnom...
Moje telo se okačilo o čelo
A čelo postalo otvoreno
i Vedro

Samo si rekao:
Ljubav...
I ljubav poče da odzvanja
U nutrini

Prečišćavanje mesečine

Obgrljujuća tišina
puca plodovima

Sezona Duše...

Ljubav

Zaljubljeno srce
kuca u ritmu
svemira...

Moj Svet

pun je zvezda... i ja sam zahvalna svakoj od njih ponaosob...

U sećanju

osetim njegov miris ponekad. obavije se oko mene kao magla sećanje na njegovo prisustvo, na njegov blagi osmeh i ljubav što je zračila u pogledu dok me je gledao. neka nezaustavljiva magla, vrlo fina i prodiruća kao radijacija.. probije se kroz moju kožu, upije i u najmanju ćeliju srca, u kapi krvi koje kolaju mojim venama, preplavi misli blagom nijansom njegovog glasa, njegovog dodira..

…pitam se ponekad da li se to zaista zbilo.. možda je sve bio samo odjek zaboravljenog stiha nekog nepoznatog naroda sa severa… možda je sve bila samo poezija, preklopljena sa stvarnošću kao deo nekog drugog sveta, odškrinutog, na nedozvoljen način..

da li je to bitno?

da li je zaista bitno da li je igra bila fer ili ne po pravilima koje je odredio neko drugi osim nas, neko ko nas nije pitao za saglasnost..

da li bih sve ponovila, ili bih pobegla čvrsto braneći zidine ove kamene kule u čije odaje niko nije imao pristupa .. niko.. do njega.. tada…

nisam imala šanse.. zašto se nasmešim kada pomislim to..

bilo je previše lepo..

previše stvarno, stvarnije od života, čini se. ta lepota nije tražila dopuštenje, nije trebala opravdanje, nije uslovljavala ništa, samo je BILA, zračila, poput sunca.. ko bi mogao da joj odoli..

a čak i da je bio san, možda je to bio moj san, i ja sam ga odsanjala do kraja.. htela sam to, izabrala sam da hoću, zato mi je srce sada mirno, i u njemu nema kajanja, ni optužbe za bilo šta.. možda samo zahvalnosti.. iako je sada teško.. čak i ne više toliko..

*