Stojim ispred Tvojih vrata i drhtim.

Kao tanana vlat trave

osećam svoju slabost i nežnost,

a ne znam da sam u tom

neopiranju Tebi jaka

i najjača što mogu biti...

Molitva

O izlij svoju milost na mene, Makaja
da slobodna kraj tebe mogu leteti
da Ljubav kao reka iz mojih grudi teče
živa i snažna poput Žene

O izlij svoju milost na ovaj svet, Makaja
ovaj svet ispunjen nemim pozivom
Molim te kao dete dušom nevinom
iskrena i zvezdama čežnje usplamtela

Izlij svoju milost kao vodu zlatnu, Makaja
daj mi svoje ruke svoje srce telo svo
Okupaj me svojom ljubavlju i svešću
daj mi svoje misli, Učitelju

Spoj me sa sobom u večnost, u Jedno

Približi me sebi
Om

Plava Zvezda

Vodi me u svoj svet Plavih Zvezda
Vodi me u ptica let do Nebeskih gnezda
Vodi me u svoj san o Zlatnom Jutru
Vodi me u Sveti Dan po Tvom Putu

Želim biti Plava Zvezda
Jedna od Njih koji gore
Želim biti Plava Zvezda
što ne nestaje u Zore

"Ona"

... Imala je dušu što je mirisala kao vetar
koji dodiruje vlati tek pokošene trave...
imala je snove u koje je utkala zvezde
i tihi noćni smiraj, i burnu vatru lave

Imala je oči u koje sunca bi stala
iz kojih izvori žive vode su tekli
imala je snagu divovsku - al' dečje nežnu
i nije marila za ono što drugi su za nju rekli

Ona je volela ludo, ljubav kao sam svemir
ljubila strasno i čedno, k'o da se predaje smrti
Da, mene je volela ona, a ja to nisam znao!
i glas njen u suton čujem, kao sada u svesti se vrti...

".. Ostani, Nemoj da bežiš. Budi slobodan samnom.
Ali bez ljubavi nikad nemoj me pogledati
jer svaka slutnja me boli, kao nož usijan muči
o molim te, bez ljubavi nikad, da bih ti mogla dati...

TEBI dati sve ono, o čemu slutio nisi
Pružiti beskrajna mora, talase svežine sjajne
otkrila vrhove krina, mirisnih livada, šuma
darovala ti sebe, i duše svoje tajne...

Zato, o molila je drhtavim, tihim glasom
ili mi predaj sve, život i dušu i telo,
ili... idi od mene, pusti me u slobodu
da ovo cveće od duha ne bi u meni svelo.

Jer tvoja ne-ljubav za me nekad, je gora od čemera smrtnog.
I ravnodušnost je ono što prostore vedrine skriva.
Ne, ne reci mi ništa, samo voli me, žarko,
voli me, ako želiš da budem još uvek živa..."

...Al ja je čuo nisam. Svoje sam puteve tkao...
U onim zidovima samo svoje disanje sluš'o.
A sada sam sam, sam!, i pust! i prazan!
Jer tebe nema više, jer ubio sam te, dušo...

O sad bih sve za tebe... ruke su tako hladne
i gde da skrijem se, stidan, u koju mišju rupu?
O srce, zar ti si ljubav što za nju osećah silnu
zadržalo za sebe, k'o glupak sebičan, tup...

... Sad zovem nebo i mora, i sunce žarkog jutra
da mi te vrate, draga, jer bez tebe ne mogu
Jer tek sad vidim, mila, šta trebao sam tada
a hrabrosti imao nisam, ni osećaja ni glasa...


28.1.1995, 00 29, Beograd

Srce Gospodnje

"Sve dok u kavezu spavam, Ti si moj plavi san"



Svetlost svoju, svetlosti mojoj dodaješ,
Sine Svetlosti,
dok dušu budiš mi.
Beskrajno blagim prstima svojim miluješ joj lice
i šapćeš svete reči: "Talifa Kumi".

Pa gledaj, dušo još snena:
Sve ove livade sunčane i cvetne zovu
i horovi Anđela čekaju te... :
"Dođi u carstvo svoje".

Ranjiva i nasmešena, u haljini od svetla
uđi u ovaj vrt.
Gledaj, dušo...
Duh Njegov došao je
i otvorio vrata kaveza tvoga.
Ne boj se ruke Njegove
Ne boj se što kaže ti da si Slobodna.
Napusti ovo maleno pojilo
čija punina uvek od drugog zavisi.
Ostavi kavez ropstva svog
i podaj Svetlosti ruku.

Kavez ropstva tvoga je
kavez na srcu tvome što Ljubav
od tebe sakriva.
Kavez ropstva tvoga je
kavez na telu tvome što
krilima ne da ti da se rašire i slobodno lete.
Kavez ropstva tvoga je
kavez na očima tvojim što
Svetlost od tebe razdeljuje.

Pa seti se, Dušo još ustrašena... :
Svetlost, tebi nije nepoznata
pa da se bojiš prostranstva Njenog.
Niti je uistinu toliko tvoje bivstvo
da mu je kavez dovoljna mera.

Dušo božanskog porekla, što si se uhvatila
u zamku nižeg sveta,
Podaj Svetlosti ruku i uđi
u svoje Prirodno Kraljevstvo.

Molitva Ljubavi

Podaj mi Gospode mir
i večnu Ljubav Tvoju
Sve-svetog Života plamen
udahni u dušu moju.

Daj mi očima vida
ušima mojim sluha
I žednim grudima ovim
Podaj Svetoga Duha

Tebi se molim Oče
kog kao dete grlim
jer celom sobom ka Tebi
žurno hitam i hrlim.

Za pute neznane ove
opremi me štitom Vrlina
I mač mi Istine daruj
da stignem pred Tvog Sina

Sa suzom da kleknem smerno
pred Njeg, k-o tek rođena duša
što ljubi neizmerno
i Glase Njegove sluša.

Podaj mi Gospode mir
i večnu ljubav tvoju
Presvetog života plamen
udahni u dušu moju.

Dijani

O čuješ li, Ljubljena, duše moje zov,
slutiš li oluju koja, bez blagoslova tvog
u meni besni i vri
udara, u nežne obale moje duše i
ruši ih
vidiš li suze u srcu mom i telu mom
znaš li da bog - naš voljeni gospod
u njima plače...
Gorak je ukus krvi koju gutam u suzama
sama, i prezrena
Ljubljena najdraža i najvoljenija prijateljice moja
znaš li da nikada nisam znala nikoga poput tebe
niko te nije dostojan
niko Tebe u srcu mom ne može da zameni
niko sem vas one dane ne može da vrati
ni moje suze mojim srcem i dušom
ne može da ispuni...
Spram vas sve je bledo i pusto u duši mojoj
Volim Te... Volim Te... Volim...
Zar ljubav moja u duši Tvojoj odjeka nema?...
Zar samo bol koji me boli i ti u duši svojoj osećaš
Znaš li da sam bez vas potpuno sama
Znaš li da lutam sa slomljenim srcem na dlanovima
dok me đavolji vetrovi udaraju o stenje
Boli me Tvoja bol
Boli me Tvoja ravnodušnost
Plaši me tvoj strah, Tvoja zatvorenost
u kojoj za mene nema imena.
Đavo me porobljuje Sestro moja
Ali Bog u centru duše moje biće Jači
Jer On Jeste Jači
iako je sada mlad i nejačak, novorođenče
nedonošče
Jer demon Centar moj nije
već samo laž
i kao svaka laž
on će svisnuti i nestati
Sestro moja...

Dok ponoć kuca na vrata usnulog grada
jedna je lampa još ostala da gori
Ko se tu i čemu u osami svojoj nada
i sa čime li se srce njegovo bori?

K'o blagi lahor koji povija grane
to drhte strune nežne njegove duše.
Da l' sanja on svetlije radosne dane
ili se stepenice života pred njim lagano ruše?

Svitanje

Eh, kad bi ljudi bili tako dobri kao Zemlja,
kako bi se mogli voleti...
Jer Zemlja, život - o da,
oni se mogu voleti, u svoj lepoti svojoj.

Eh, kada bi i mi bili tako lepi kao zemlja;
kao jedna tihana noć pod mesecom koji proviruje iza oblaka,
kao njegova svetlost koja se probija kroz granje čineći sitne listove srebrnim i...

Kada bi duša naša bila tako beskrajna kao nebeski prostor
ispunjen ljubavlju, najtajnovotijom silom u univerzumu
Oh ljudi, mi bi bili Jedno...

O da, Zemlja se može voleti,
i tihi život zemaljski se može voleti,
ali ljudi - o mogu li se ljudi zaista voleti?
Mogu li - zaista biti jedno?
Svi, uvek, biti zaista dobri, hrabri i pošteni,
i široki, sasvim, sasvim široki...

O da, mogu;
samo za to, ljudi moraju biti Slobodni.

Molitva

Bože, molim te da mi oprostiš
za ono što pomisliti neću
za ono što promisliti neću
za ono što doživeti neću

za sve neodsanjane snove
za sve izlete van moga puta
za svest što ponekad odluta
za sve, za sve, Bože
molim te da mi oprostiš.

Al Bože,
molitvu ti upućujem ovu
ne zbog oproštaja vec zbog želje
neutoljive
i blagoslova tvog
da pomislim sve što treba
da promislim o svakom signalu neba
da doživim svaki zov sudbine svoje
da odsanjam sve snove duše moje
da nikad ne skrenem sa puta tvoga
da svest bude upućena do sveg suštastvenoga
da spoznam sebe u virovima života
i saznam sve što se o sebi saznati može,
za svaki korak na tom putu, molim te,
blagoslovi me, Bože.