Učitelj

Mene ne interesuje tvoj lični život.
Mene interesuje hoćeš li se roditi u duhu
i dopustiti mu da učini fisiju tvojeg srca


Mene ne interesuju tvoji lični problemi.
Mene interesuje hoćeš li podići ruke ka nebu
i dopustiti da njegova svetlost ispere iz tebe
sve ono što nije čisto zlato istinskog života


Mene ne interesuje tvoj obračun sa sobom.
Mene interesuje samo pesma koju
možemo zajedno pevati
u predanosti Uzvišenom.

Troje ili više U Ljubavi

Volim te, ljubavi moja.
I volim što te volim.
I volim sve one koje ti voliš
Zato jer ih ti voliš.

Čežnja

Čeznuti
Osećati tvoje sitne poljupce
umnožene na mojoj koži
tvoje blede i nežne usne
ubodene u moje srce

Čeznuti
celu deceniju i onda iznenada
tvoje ruke prelaze liniju zabrane
tražeći me, budeći me
Želim te
Volim te
Volim te
Želim te

Moj prijatelju
Ljubavniče mog srca,
Zazivniče mojeg Jastva...

Ljubav

Da li si ikada voleo nekog
Ne želeći ništa od njega
Samo bivajući srećnim što on postoji
Upravo takav kakav jeste
Ne želeći da promeniš ni najsitniji deo
Njegove duše njegovog duha
Čak ne želeći ni da on zna
za tvoju ljubav

Trenutak

A onda me dodirneš.
Tvoji prsti pomiluju moju kosu
i nežno zakrivljenu liniju mog vrata.
Tvoje se usne blago osmehnu
i svet je ponovo ceo.

Biti Zaljubljena

Osećam da propadam
padam u zaljubljenost
u duboki tamno plavi svemir
ispunjen dalekim blistavim
srebrnim zvezdama

Podižem ruke iznad glave
Volela bih da im se približim
da ih dotaknem vrhovima prstiju
ali samo padam
sve dublje i dublje

Uplašena i iznenađena
poput deteta ostavljenog
u sred prekrasne šume

Ti

Imala sam viziju
Ispunjenost svuda unaokolo

Ti

Mora biti da je to od ove prekrasne svetlosti sunca
Ili zbog ptica što lete visoko na nebu
Ili od dece koja se smeju u parku

Ove predivne zelene svetlosti
po lišću drveća

Nečega u vazduhu
mora biti

Ne može biti da se
da se zaljubljujem
u Tebe

Ljubav

Zaljubljeno srce
kuca u ritmu
svemira...

U meni negde duboko

U meni negde duboko

iza sveg tog bola i patnji

živi Bog

živi Božansko

nepatvoreno

čisto

čista radost

beskrajni osmeh

i Ljubav

U meni negde iza svih

velova

živi prosvetljeno

prostranstvo

Ono je jedini pravi izvor

svih mojih radosti

U meni negde sasvim duboko

Bog
i s vremena na vreme izroni

i zaseni svojom lepotom

sve drugo

za (te) trenutke za koje

vredi živeti

i to me menja

zasvira najnežniju muziku

na strunama moje duše

načini od mene pticu

i pesnikinju milja

izvan prostora

izvan vremena

On, Ljubljeni

U meni negde duboko

Molitva

O izlij svoju milost na mene, Makaja
da slobodna kraj tebe mogu leteti
da Ljubav kao reka iz mojih grudi teče
živa i snažna poput Žene

O izlij svoju milost na ovaj svet, Makaja
ovaj svet ispunjen nemim pozivom
Molim te kao dete dušom nevinom
iskrena i zvezdama čežnje usplamtela

Izlij svoju milost kao vodu zlatnu, Makaja
daj mi svoje ruke svoje srce telo svo
Okupaj me svojom ljubavlju i svešću
daj mi svoje misli, Učitelju

Spoj me sa sobom u večnost, u Jedno

Približi me sebi
Om

Molitva

Bože, molim te da mi oprostiš
za ono što pomisliti neću
za ono što promisliti neću
za ono što doživeti neću

za sve neodsanjane snove
za sve izlete van moga puta
za svest što ponekad odluta
za sve, za sve, Bože
molim te da mi oprostiš.

Al Bože,
molitvu ti upućujem ovu
ne zbog oproštaja vec zbog želje
neutoljive
i blagoslova tvog
da pomislim sve što treba
da promislim o svakom signalu neba
da doživim svaki zov sudbine svoje
da odsanjam sve snove duše moje
da nikad ne skrenem sa puta tvoga
da svest bude upućena do sveg suštastvenoga
da spoznam sebe u virovima života
i saznam sve što se o sebi saznati može,
za svaki korak na tom putu, molim te,
blagoslovi me, Bože.

Slušaj me

Ne brini sad, jer svaki poraz će proći.
Bol odlazi daleko, i na horizontu sja.
Samo veruj, ludački smelo i drsko, da
olujna kišna kap ne spira ništa s listova.

da, udarati može, i pritom zadavati bol
Može i lomiti kidati i seći, i ostavljati prazninu za sobom.
Al' sunce nakon kiše uvek iznenada grane,
osvetljavajući prostore beskraja nad tobom...

U srce poput zrake, uvuče se toplina
Blaženstvo, poput srebrnog praha, na dušu ti se prospe.
Tad voli, veruj, nadaj se!, ne kloni zagledan
u tamno nebo, kad se zvezdama ospe.

Ti si Čovek; budi bar malo ponosan na to
ma kako malo razloga za to da ima ti se čini.
Ljubi pravdu, ljude, ceni sebe, pruži ruke
i sa očiju dubokih, tamnih, crni plašt laži skini.

i tek tad, kad shvatiš ko si, gde si i koliko vrediš
prihvatićeš i poraze i uspehe ko stvarnost svoju.
i odleteće boli, i patnje nestaće za tebe
da nikad se ne vrate više. Veruj na reč moju.