...

Ljubim Te.
Tebe nevidljivog
u sitnim noćnim satima
i u vreme Sunca u kojem
srce se topi ispunjeno miljem
Ljubim Te
dok u snovima zajedno letimo
vrteći se po vazduhu poput šarenog lišća
a tvoje ruke me grle
a tvoje zvezdane oči prodiru
u najtajnije odaje
moje duše

Ljubim Te.
Tebe skrivenog u školjkama na obali
njihovom zvuku kojeg prenose
još od pradavnih vremena
kada je ljubav bila neodvojena
od daha
kada je radost zračila u svakom
i najsitnijem pokretu tela
Tela, što su se ovila
jedno oko drugog
tvoje lice prislonjeno uz moje
tvoje usne što traže predavanje moje
Tvoja sam, Gospodine, jer
tako je oduvek bilo
i biće.

Dodir

klize poljupci tvoji po meni
osećam prosipanje milja u tim
najsitnijim porama duše što te
primila i privila u sebe

samo dodir tvoje ruke, na mišici, pod majicom
osećam rasprskavanje zvezda tamo negde
na nekom ostrvlju
bezdanskom
čiji je centar baš tu, baš ovde

svinut nadamnom
gledaš me, širom otvorenih očiju
zagledaš u svaki kutak
da ti ne promakne
neka slučajna kapljica moje ljubavi
koju probudio si još onda
dok te ni znala nisam
dok su nam se samo staze ukrstile
u jedno predvečerje
pred fakultetom
slobode...

i opet..

Dok tvoja ljubav
prodire u mene poput
lave što se uspinje
uz to grotlo vulkansko
uzdrhtalo
poput lavine što se
nezaustavljivo obrušuje
niz padine glečerske
rasprostirući se
i zaustavljajuci tek po
mekanim dolinama podatnim
moja ljubav šapuće u tvoje uho
reči nežne poput mesečine
popadale po plavim granama drveća
po srebrnom odsjaju na površini morskoj
crvenim ružama osušenim i zauvek
sačuvanim u odajama mog srca
za tebe
za mene
za to svitanje o kojem
kažeš
još kao dete sanjao si tek
a našao si me sada
sljubio svoje usne na moje
isprepleo svoju sa mojom vrelinom
usidrio svoju predanost u modru luku mojeg postojanja
prožeo me do najsitnijih damara svesti
i zar da ćutim
da ti ne otpevam melodiju
tog milja
što se nepovratno
u našu istoriju
zakiva...

Volim Te

volim te ovog jutra
dok sunce stidljivo provlači
svoje zrake kroz pukotine oblaka
raskriljujući pramenje magle
što se omotala oko drveća i ljudi
oko naših usnulih bića
u snovima isprepletenih

volim te ovog svitanja
u kom ti ispovedam svoje
najdublje drhtaje duše
čije strune pod tvojim prstima
pevaju umilno blago i nežno
toliko
da me ponekad telo zaboli od milja

volim te
tvoju dečačku nežnost
tvoj tajanstveni osmeh
meni upućen
tvoju neskrivenu radost
i ljubav u tvojim očima
ljubav u rukama kojima me grliš
tako
kao da me nikada
pustiti nećeš...

Volim

volim te, dušo moja..
volim tvoj smeh, i tvojih ruku nežnost
volim tvoj pokret i tvoju neskrivenu čežnju
tvoju toplinu
tvoju zaljubljenost u život
tvoju nesebičnost
beskrajnu tvoju milost..

volim, tvoju borbu sa sobom
onu u kojoj uvek pobeđuje dobro
kao da od borbe tvoje u tebi
istorija celog sveta zavisi
i ti ćeš, dobrotom svojom
svet spasiti..

volim, i neka bude tako
mogu li uopšte
zaustaviti te struje
te damare koji me prožimaju celu
kada se setim, kada pomislim samo
kako spavala sam kraj tebe
u tvom zagrljaju
utisnuta rukama tvojim
u tvoje predivno telo

Ljubav

i Soc-Realizam

teško je izdržati ovu silinu
toplinu oluje što me u nepovrat baca
skinuti osmeh sa lica
izbaciti te iz misli i
misliti na nešto drugo
posao recimo

kad sve u meni te zove
i sve u meni te ljubi
i sve u meni treperi
poput nekog malenog pera na vetru
zakačenom za rever tvoje košulje
one svetlo plave što tvoje oči učini
još plavljim
pod prigušenim svetlima bjulis kafea

pod prozorom za našim malim stolom
dok ljudi ispod njega prolaze
uvučenih vratova u kragne
a mi se topimo
od vreline pogleda
od sjaja tih iskrica u očima
od miline što nas
potapa u
neslućene dubine svemira
u neke druge dimenzije
do nas doplovile

ne znam..
eto samo znam
da volim te bez snage
da se oduprem toj struji što me
pretapa u neko biće koje
nisam ni znala da postoji u meni
ali puštam je
puštam ga
svejedno je
ionako nas
sutra već biti neće

i tako..
eto, pišem redove ove
pokušavajući da radim nešto
korisno danas
ali mi ne ide
dušo draga
nisi ti kriv
a nisam ni ja

no nisam sigurna
koliko bi ovo
objašnjenje za neurađene crteže
i nenapisane specifikacije
mom šefu
bilo prihvatljivo

U ljubavi

Tek kap tišine
Nežne svetlosti zrak
Dodir blagog vetra na koži
Tvoje usne na mojim...

Tek trenutak blistanja
Talasi mlade trave
Zvuk lepeta krila
Tvoja nežna milovanja...

Tek jedno savršeno veče
Sunce što se na zapadu gasi
Grad koji u daljini spava
Dve ptice u jednom gnezdu...

Mogu li reći, o osećajiima ovim
Koje probudio si pažljivo sasvim
Hiljade snova što istinom postaju
Zvezde što sijaju nad jezerom gorskim...

tebi...

kako da stojim pored tebe
pravim se da mi nije ništa
a kroz glavu da mi prolaze slike
tvojih usana po meni
tvojih očiju sa iskrama dubokim
kao zvezdano more
i plavim kao beskraj u koji
sam tako potpuno utonula onda,
jednom..

kako da zaustavim ovaj talas radosti
u kojem mi se ozari lice
u kojem mi se osmeh razvuče
odavde do beskonačnosti
kada ti čujem glas sa druge strane žice
kada me zoveš da se vidimo sretnemo
ponovo tamo
na našem mestu
gde smo se sretali toliko puta do sad
ali kada je budućnost nosila sobom
naše zbližavanje
a sada
bliskost, da
ali sa nevidljivim energetskim papirom
između nas
jer te više nikada dodirnuti
neću moći

sigurno je ovako bolje
za mene
za tebe
bolje je sada, ljubavi
da nestanemo u maglama nedodirljivosti
nego onda
kada nam se vene isprepliću još više
da se više ne bi znalo koje je
čije srce
koja je čija ruka
koji je čiji uzdah
osmeh
reč
zvono
poljubac
zagrljaj u kojem smo se topili
i u kojem su se
topile granice
nestajala ova stvarnost
poput balona od sapunice
a ostajalo samo more ljubavi
samo okean ljubavi
samo beskraj ljubavi
u kojem više nije
ni bilo bitno
ništa
ni reč
ni pokret
ni udah ni izdah
sklopljenih očiju
sve je bilo tu
u tom trenu
koji neću zaboraviti

nikada..

O. 04

mir ispunjava moje ruke
svaku ćeliju mog
beztežinskog tela
beskrajna predvorja mojih
nevidljivih prostiranja
usne
mekane usled
dodira tvojih
eteričnih poljubaca
darova koje mi šaljes
u svojim mislima
u svojim snovima
u svojim
ustalasanim pokušajima
obuhvatanja
ovih krila što me nose
kroz tamno plave zvezdane oluje
želim ti
i želim te
izgovoreno bez glasa
iskrajanje modela po kom bi
me našao kada me nema
ljubav modra i crvena
što teče niz aorte sa
svakim otkucajem
srca
tvoji uzdasi koji odzvanjaju
kroz ovo nebo
dozivajući me
čujem te.
i dišem mirno, sasvim mirno
primam te kao što okean prima
reku sa svim njenim sećanjima
razgradiću te tek da bih
te ponovo sklopila
u onome za čim čezneš
i taj trenuak nije dalek
iako mogu proći eoni, no
ko još mari za vreme
u ovom trenu što nas tako nežno okiva
u beskraj…