Slušaj me

Ne brini sad, jer svaki poraz će proći.
Bol odlazi daleko, i na horizontu sja.
Samo veruj, ludački smelo i drsko, da
olujna kišna kap ne spira ništa s listova.

da, udarati može, i pritom zadavati bol
Može i lomiti kidati i seći, i ostavljati prazninu za sobom.
Al' sunce nakon kiše uvek iznenada grane,
osvetljavajući prostore beskraja nad tobom...

U srce poput zrake, uvuče se toplina
Blaženstvo, poput srebrnog praha, na dušu ti se prospe.
Tad voli, veruj, nadaj se!, ne kloni zagledan
u tamno nebo, kad se zvezdama ospe.

Ti si Čovek; budi bar malo ponosan na to
ma kako malo razloga za to da ima ti se čini.
Ljubi pravdu, ljude, ceni sebe, pruži ruke
i sa očiju dubokih, tamnih, crni plašt laži skini.

i tek tad, kad shvatiš ko si, gde si i koliko vrediš
prihvatićeš i poraze i uspehe ko stvarnost svoju.
i odleteće boli, i patnje nestaće za tebe
da nikad se ne vrate više. Veruj na reč moju.