Ti

iscuri iz mene poput peska iz peščanog sata
oslobodi puteve za neke nove misli
za neka nova snatrenja što su se zaplela
u umršene pramenove mojih nadanja
što lagano isparavaju
poput morske pene na vrhovima
razuzdanih talasa morskih

iscuri iz mene i odveži ove čvorove
koji pritiskaju bleda stopala o kamenje neizvesnosti
iznedri ljubavne uzdahe i blagost
u nemilosrdnim prerijama besmisla

pomiluj me
ljušturu okorelosti omekšaj i raščini
melodijama tvojih strujanja umiri mi srce
i podaj mi svoju bistru kap
tu, na vrh usne
tu, na koren žeđi najjače
što me muči ovako bezočno
u satima noćnim
pomodrelim
sitnim...