Sada

protiče vreme..
sporo teku spori minuti
nošeni vetrom ponekad hladnim
ponekam milujućim
otiče zauvek prošlost strašna
nema je više
poput krljušti zmije koja
košuljicu presvlači
rađa se u nama
novo jutro

ostajem ovde
čekam
nadam se
volim
puštam da prođe
ne činim ništa
ni jedan pokret da ti kaže
promeni ovaj tok
ovaj pravac
ovaj ishod

ni slovo molitve
moje usne da pređe
muk
tišina
samoća....