Dovoljno je jutara zaplavilo
u mojim maglujskim krošnjama
ispunjenim vetrovima
tvojih uzdaha.
Ako se vratiš, ne kucaj.
Vrata mog doma su dovoljno dugo
lelujala otvorena
lupajući o dovratak
zaključana su sad.
Ako se vratiš, ne ostavljaj pisma u sandučetu.
Odavno u njega niko ne pogledava više
radost iščekivanja u ravnodušnost se pretvorila
a ravnodušnost u kamen.
Ako se vratiš, ako se ikada vratiš
potraži me u sećanju
i nađi me onakvu
kakvu si me ostavio
sa svojim poljupcem na usnama.
0 comments:
Post a Comment