Slušaj me

Ne brini sad, jer svaki poraz će proći.
Bol odlazi daleko, i na horizontu sja.
Samo veruj, ludački smelo i drsko, da
olujna kišna kap ne spira ništa s listova.

da, udarati može, i pritom zadavati bol
Može i lomiti kidati i seći, i ostavljati prazninu za sobom.
Al' sunce nakon kiše uvek iznenada grane,
osvetljavajući prostore beskraja nad tobom...

U srce poput zrake, uvuče se toplina
Blaženstvo, poput srebrnog praha, na dušu ti se prospe.
Tad voli, veruj, nadaj se!, ne kloni zagledan
u tamno nebo, kad se zvezdama ospe.

Ti si Čovek; budi bar malo ponosan na to
ma kako malo razloga za to da ima ti se čini.
Ljubi pravdu, ljude, ceni sebe, pruži ruke
i sa očiju dubokih, tamnih, crni plašt laži skini.

i tek tad, kad shvatiš ko si, gde si i koliko vrediš
prihvatićeš i poraze i uspehe ko stvarnost svoju.
i odleteće boli, i patnje nestaće za tebe
da nikad se ne vrate više. Veruj na reč moju.

Nekome ko je otišao

Mnogo, mnogo te volim.
Mnogo više, no što srce može da shvati.
"Sudbina je svemu kriva";
želim ti ugodan let...
Želim ti sve ono o čemu duša sniva,
Radosti plavih jutara i pobede
A tamo... tamo ljudi ne govore ovim jezikom
tamo si stranac.
A ja te volim!
Ovde imaš nekog ko ti želi dati
makar jednu reč, samo jednu reč...
al tebe nema.
Daljina praskozorja i večeri...
Tamo je i nebo drugačije
i sunce ne sija istim žarom.
I zvezde gasnu, onda kada ovde pada noć...
Proleće je, znaš li da dolazi proleće!!
I jagode će zamirisati na tuđem dlanu.
I neće biti nikog ko bi ti rekao
čuvaj se, volim te...
Vrati se, čuješ,
vrati se u cvetna dvorišta
Vrati se u šum nabujalih potoka
vrati se i tad ću želeti još više
da ti kažem onu jednu zalutalu reč
i još i više...
I, ne zaboravi me;
nikada ne zaboravi ni ono
što još ni slutio nisi
čekaću.